Kada vam na jednom jedinom listicu donesu preostali trag predivne vecere sa dragom osobom (o’bama) koji cete mozda neko vreme cuvati pre nego sto vreme pojede odstampane cifre i pretvori ga u prazni komad hartije. Upravo zbog toga sam uvek i voleo racune pisane rukom, jer su duze prkosili tragu vremena.
Deo igre brojki i slova nasih zivota, samo jedna od mnogih podvucenih crta... Sitan detalj koji razlikuje odlicne od prefinjenih restorana, dobru uslugu od one sa srcem...
Eh, pa lipi moji, ne znam za vas, ali meni je upravo doslo vreme da podvucem crtu, da svedem prethodnu godinu u knjigovodstvu zivota moga... Da na polici zivota poslazem sve one avanture, susrete, putovanja… javu i san… suncane verande, sarene pijace, pitome vinograde, igranke do duboko u noc… vozne karte, mape i bedekere… razglednice i slikovnice… osmehe i brojeve telefona...
Da izmerimo sve to, nema bas nekog smisla? Jer, tezina uspomena je neuhvatljiva, bas kao i tezina dima cigarete, setite se samo filma... Jedina prava mera je zadovoljstvo koje nam je ta cigareta donela, kao uostalom i sve prezivljeno...
Iako, danas se sve meri, pa je tako citam konstruisana i masina za merenje smeha. Ali, nijedan stroj, niti jedna masina vam nikada nece moci dati odgovor na pitanje - da li ste danas ziveli?
Flase vina cete nasuprot tome uvek pamtiti, sa kim ste ih, gde i kada popili...
Koji ste film te veceri gledali u bioskopu i sa kim? Ako vam se odmota kaleidoskop u glavi, mozda se cak prisetite i nekih lica ili glasova iz reda ispred vas…
Obrisi vaseg zivota, obrisi grada koji niste poznavali kada ste prvi put krocili u njega, ali koji vam je vremenom prirastao za srce… Ulica duz koje ste prvi put nosili svoje kofere, ugao gde ste ostavili svoje srce da udara… Ugao gde ste se sastali, gde ste se rastali... Svaki grad pruzice vam svoju iluziju zivota…
I uvek svugde kod kuce, a nikad nigde doma… U pokretu, bez paucine medju nogama... Toliko je mesta priraslih za srce, toliko je ljudi za koje slobodno mogu reci da kao da ih poznajem citav zivot... Saudade...
Putnik
(Milos Crnjanski)
Idem slobodno,
niko mi nije odneo
da ljubim tužnu moć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.
Osmehom ulazim, stigo ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.
Ostavljam bolnim osmehom san,
Da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
Na kom je dozvoljeno sve.
Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe to je: časak-dva
tišine, tišine.
~ ~ ~
2 comments:
Ciao Pablito, druze moj,
bas kada sam pomislio da ti napisem preko skype-a kako si se ulenjio i kako vise, sto bi to nas narod rekao, ne apdejtujes svoj blog, odlucih da kliknem jos jednom i dam ti jos jednu sansu. Naravno, nisi izneverio, kao ni svih ovih meseci : )).
Na svu tvoju emociju mogu da dodam samo jednu pricu. Skoro se vodila neka konverzacija izmedju mene i nekih mojih kolega. Vrlo cesta prica o prezivljavanju, parama, poslu.
Ispricam im tako da imam jednog prijatelja koji je jedan od najuspesnijih brokera u Srbiji i suvlasnik najbolje brokerske kuce ovde. Fantasticno zaradjuje, vozi super kola, odmara se pocevsi od Barselone ... ali ono sto je jako bitno jeste druze moj, sto on svakog, ali svakog dana dodje kuci izmedju 7 i 8 sati, pa onda posle nastavi da kuca po kompjuteru.... da ne duzim... sve sto ide uz to. Ja kazem, ljudi, moja cerka ce samo jednom u zivotu imati prvi rodjendan, da li me razumete? Samo jednom, i taj dan se vise nikada, nikada nece ponoviti!!! Svi ovi dani koji vam prolaze, ako ih ne ispunite "praznim vinskim flasama" koje ste popili sa svojim najdrazima, onda vam prijatelji moji dzabe sve. Samo ima jedna stvar Pavle koja je jako zanimljiva. Kada ljudima ispricas tako nesto, redovno se vecina njih ucuti. Ne prokomentarise nista, i nakon pola minuta cutnje, nastave po starom.
Nikako da skapiraju jednu najobicniju cinjenicu koju pokusavam da im objasnim. Moj stari ima obicaj da kaze "vrime ne mozes vratiti".
Sve ovo ne znaci da covek ne treba da radi, da su oni koji imaju para obavezno bezosecajni i u sustini sebicni. Hocu da kazem da ti je dzabe da pijes dobro vino kada ga pijes sam. Dzabe ides na veceru sa prijateljima, ako posle mislis da si pukao pare. Dzabe ti da putujes kolima za nove vidike, ako mislis da nisi uracunao amortizaciju automobila. A jebiga, valjda je sve ono sto pamtimo najbolja amortizacija. Ako nije tako.. onda ... what a fuck....
pozdrav drugar.. i samo da znas.. Tari je 1. rodjendan 03. 06. pa ti vidi.. heh..
Nenad
Mudro zboris moj dobri druze, tvoj stari je u pravu – vrime zaista ne mozes vratit! Ali, toga se ljudi obicno kasno sete…
Da ne duzim, ako nekog zanima termin ‘saudade’, saljem sledeci link: http://en.wikipedia.org/wiki/Saudade. Tamo je sve lepo objasnjeno… Malinkonija, lipi moji, ili sto kazu Vranjanci – zal za mlados ;-)
Hasta la victoria siempre,
Besitos,
Pablito
~ ~ ~
Post a Comment