Vinitaly

Zamislite da dva i po sata ulazite u centar grada, petak je ujutro i lije kao iz kabla. Zamislite da nema nikakvog reda, iz svih traka cuje se jedino sirena, a poneko se i priseti vasih bliznjih. Zamislite da ne znate kuda tacno idete, ali ste sasvim sigurni kuda ste krenuli... Tamo gde je ovog vikenda bio citav svet koji pravi, prodaje, distribuira ili prosto samo konzumira vina, u Veronu gde se svake godine odrzava najveci svetski sajam vina posle Bordeaux-a. Tamo gde je bila najveca kolicina uprljanih casa i ispljuvaka po glavi stanovnika...

A onda se pred vama otvara svet koji mami sva cula, vida, mirisa i ukusa. U refleksiji casa ocrtavaju se prizori svih regiona Italije, citaju se price o lokalnoj kulturi i nasledju o tome kako je jedinstven ’terroir’, tj. spoj zemlje, klime i vina odredjene teritorije.

Listam katalog jedaneast paviljona sa preko hiljadu proizvodjaca, i posle kiselih vina Emilia Romagna-e, idemo na jug, tamo gde je Sunce u casi, gde nije potrebno vino stavljati u hrastovu burad da bi dobila mekani ukus vanile... Mille e una notte da Donna fugata sa Sicilije ostavlja ukus dima posle prvog napada sljive i visnje, a Damaskino zaista ostavlja ukus damaska u ustima. I noge vise ne drze, ali najbolje tek sledi, jer idemo na druge obale, na Tirensko more okupano suncem, mirisom pomorandzi i limuna, u susretu sa vulkanskom zemljom. Greco di Tuffo od belih i Taurasi od crvenih vina podsecaju zasto je Maradona svoje najbolje godine proveo u Napulju. A onda opet na Jadran, u Pugliu, tamo gde se vina kupaju u vetrovima Otranta i dozrevaju do neverovatnih 17. gradi. Tamo se smestio Primitivo, najbolji onaj iz Mandurije, brat blizanac dalmatinskog Plavca malog. I naravno, najsiromasniji nude najbolji obed, tu je cikorija u sosu od pomidora, zapecena sa mozzarellom, a posle i jagnjetina u travkama mediterana, taman po meri da bi nastavili dalje... Putem severa, preko Abruzza i Montepulciana pravo do Umbrie, Franje Asiskog i fontane u Gubiju gde se smestio Arnaldo Caprai sa svojim 25 godina starim vinom. Jezik vec postaje ljubicast, usne su pomodrele od tanina, a u zubima se oseca trag flasirane poezije. ’Dan bez vina je kao dan bez Sunca’, kao sto kaze Puskin. Preko Apenina idemo do Toskane, do Brunella koji dozreva najmanje pet godina u hrastovim buradima Slavonije, pa putem Mletacke republike do Amaronea koji je dozrevao 6 godina u istom drvetu. I vise ne ostavljam nista u casi, greh bi bio takav nektar prepustiti reci Po. A onda za zavrsetak sledi legendarni Barolo, sa brezuljaka Pijemonta, tamo gde se spajaju proracunatost severa i emocionalnost juga...

Pravo je vreme da napustite ovu paradu, i ne smeta vam nista sto sa parkinga izlazite dobrih 45 minuta, a onda do autostrade idete ’mic-po-mic’ jos narednih sat vremena. Osecaj da ste bili na sajmu i probali neka od velikih vina Italije daje vam nadu da sutra ne umire nikad...

Pablito

~ ~ ~