Il colore del vento

Ko nije bio na jugu Banata, ne zna šta je jaka košava, bila je prva misao toga jutra... Spolja je dopiralo hučanje vetra, škripale su roletne, poneki rasklimatani prozor udarao je svom silinom u ritmu vetra. Nije bilo potrebno da gledam preko terase; napolju sigurno nije bilo nikoga.

Nikada nisam do kraja shvatio zašto većina mojih sugrađana ne voli ovaj vetar koji sa Karpata prenosi tišinu ravnice i služi za prirodno provetravanje Beograda. Zdrav vetar promene koji je možda najvažniji za mentalno stanje Beograđana, jer sprečava učmalost, hvatanje paučine među nogama i taloženje banalnih misli. Vetar poezije brzine, protiv zagađenja i nasilja, za sve one koji nisu „lešine i mješine” na ovom asfaltu!

Najsnažniji od svih vetrova koji duvaju Vojvodinom, košava nastaje usled vazdušnih strujanja iz južnih delova Rusije prema Sredozemnom moru. Dolazi dolinom Dunava sa istoka kada je vazdusni pritisak nad Ukrajinom visok i prolazi kroz Đerdapsku klisuru gde dostiže najveću snagu. Sa sobom donosi suvo i hladno vreme i njen se uticaj oseća od Subotice sve do Niša, a na zapadu do Šida. Duva u pravilnim intervalima od 3 dana. Ako ne prestane tada, duvaće čitave nedelje; ako ne 7, znajte da će u vašim domovima biti 21 dan.

Međutim, nije svaki jugoistočni vetar košava, već samo onaj koji duva u talasima dostižući pri tome ogromnu brzinu. Njen mehanizam je sličan nastajanju bure; jedino je smer drugačiji. Kao što bura na Jadranu nastaje prelivanjem vazduha preko Velebita i drugih planina uz samu morsku obalu, tako i košava nastaje kada se teži hladan vazduh sa severa nagomila na Karpatima i onda naglo grune preko planinskih prelaza u udarima velike snage.

I da ne zaboravim, poreklo njenog imena dolazi iz istog smera iz kojeg duva. Već pogađate, turskog je porekla i sastoji se od reči kos što znači brz i hava što označava vazduh. Da li su je turci doneli sa sobom, ili je ona donela turke, drugo je pitanje.

Kao i svaki drugi vetar, košava je kao sudbina. Prodire do kostiju kroz sve slojeve džempera, šalova, ispod svih majica i potkošulja. Kvari pažljivo nameštanu frizuru, terajući je na razdeljak kako se njoj svidi. Brije i tera suze na oči...

O njenom uticaju na ljude govore kako slike Uroša Predića, rođenog u Orlovatu, na koje je košava unela miris zime u večernjim satima, tako i dela Miloša Crnjanskog, koji je detinjstvo proveo u Banatu, a u čijim je pesmama vetar česta referenca. Pamtili su košavu od malena, slušali glasove vetrova koji šapuću, ponekad govore, katkad urlaju...

Samo ih treba umeti čuti i razumeti. Pokušajte, barem ovaj put. Šaljem vam dobar vetar u leđa za dalje putovanje...

~ ~ ~

p.s. Tekst objavljen u Orlovatskom magazinu zahvaljujuci trudu i predanosti Daniela Varge. Hvala Ishiguro!

Foto cortesia di Samantha Vale Binetti. Grazie mille!