Dakle, konačno je došlo i do toga - poslednja etapa bila je predamnom. Trebalo je preći još dve granice pre Parme. I naravno - mala je ovo zemlja koliki si ti izdajnik, kao što kaže Ilija Čvorović - moj prelazak izazvao je ozbiljnu sumnju i predstavljao veliki udarac za bezbednost regiona. Hrvatska carinica je izgleda bila posebno zainteresovana za edukativni materijal, pa je moja torba sa rečnicima posebno zanimala. Naročito kada je došla do ruskog ’žili-bili’. Slovenački carinik je bio generalno zabrinut, jer je morao da pokaže da je dostojan čuvanja EU tvrdjave, pa nije znao gde će pre – da li medju gaće (maskirnu uniformu), rečnike (propagandni materijal), ili somelijerski paket sa otvaračem za vino (hladno oružje)! A onda smo brzo došli i do italijanske granice, gde je bilo potpuno jasno da je Italijanima procvetalo od kada se susedi brinu za bezbednost. Italijanskog carinika nije nimalo zanimalo da promeni dobro zauzetu pozu u svojoj kabini, pa je samo na naše insistiranje morao da izadje, jer je meni bio potreban pečat u pasošu. Htedoh da deklarišem lovu koju sam poneo, ali džaba. Ehhh, kaže amico italiano, to ste trebali na Slovenačkoj granici, jer je tu ulazak u EU. Ma nema veze, a u sebi se mislim da do danas ne bih uopšte došao do Italije da sam počeo da brojim lovu zajedno sa Slovenačkim carinikom. Ispričali smo se Italijan i ja ko najrodjeniji, zaista ga je zanimalo šta ću da radim posle mojih studija, i rastali smo se uz najbolje želje.Otvarao se Tršćanski zaliv predamnom, i autostrada del sole. Čak se i na autoputu vodilo računa o sitnim detaljima, poput ovog drveta zasadjenog na potezu oko Venecije. I naravno, iako mi je svaki put teško da poverujem, naših ljudi bilo je posvuda. Taman kad sam se zagubio izmedju Reggio-a i Parme, pristajući na obližnju pumpu i spremajući tekst na Italijanskom, sačekalo me je poznato ’razumjećeš me’! Upoznaj okolinu Parme da bi je više voleo, a upoznavanje je tek trebalo da počne...
Prvu nedelju, koja uvek ’najduže’ traje, uglavnom sam proveo boreći se sa administrativnim zavrzlamama. Znao sam da boravišna dozvola nije nimalo jednostavan posao, ali da otvaranje računa u banci zahteva nadčovečanske napore, nisam pretpostavljao. A banaka je bilo čak i u ovom mom selu pregršt. U prvu banku u koju sam ušao uveravali su me da nema šanse da otvorim ne-rezidentni račun! A, pa to neće da može, a kako ste rekli... U drugoj je bilo sjajno, kaže bankarski stručnjak: ’hm, nisam siguran, a da svratite sutra, dok je malo proučim situaciju’. I ’ladno izvuče neko uputstvo (sve sa otiscima od šoljice za kafu, moj slučaj) sa kraja neke police, podvučeno žutim po koracima. Tu sam se već zabrinuo da ova operacija neće ići. A onda sam u trećoj banci ostao čitavo prepodne. Bili su uložili 300% od svojih mogućnosti, skupili se svi iz banke da popune preko neta obrazac, ali ne ide, pa ne ide nikako. Zvali su i servisnu podršku u centrali, setili se familije svima redom, ali kompijuter je uporno odbijao da procesira otvaranje računa. I onda, un miracolo! Nadjosmo se posle u jedinoj ošteriji u mestu, igledali su iscrpljeno, ali ipak zadovoljno zbog ovog teškog poduhvata. Bili su zaista ušuškani u EU državu blagostanja, živelo se opušteno. Jednom rečju, laganezze...
Dakle, znao sam već pola mesta, uključujući i dve od tri najbitnije osobe – bankare, i vlasnike restorana. Ostalo je da nadjem bricu, i da upoznam ljude sa programa. Počinjalo se opušteno u 10.45, čemu žurba uopšte! Ekipica je obećavala na prvi pogled... Sa raznih strana, i sa istim pitanjima sa kojima su nas svi ispratili – a šta ćeš ti da radiš posle, kao i ono tipa, a ideš da postaneš kuvar! Ja sam, hteo to ili ne, prvog dana prozvan Pablito, jer je amigo Španac kada smo se upoznali i kada sam mu rekao ’Pavle, drago mi je’, u neverici uzviknuo ’nemoguće, ti mora da si naš, zvaćemo te Pablo’. Ma nema problema compadre, samo mi je Pablito bliže srcu, a tako me inače svi zovu ;-) Dakle, sve u svemu bellissima squadra, Elisa koja želi da otvori poslastičarnicu u Mantovi, Daniele čija porodica drži mesaru u Padovi, svi sa svojim snovima sotto le stelle dell jazz...
Pablito
~ ~ ~
